Србија на истоку -
Светозар Марковић, 1872.

Предговор

Ја сам био намеран, да у облику новинарских чланака у "Раднику" изнесем једну социјално-политичну штудију о томе: како се развијао српски народ у кнежевини од како се ослободио турског господарства па до данас. У самом почетку мога рада био сам принуђен да оставим Београд и на тај начин био сам лишен главних извора, који би ми служили као темељ ове моје штудије. Ово је узрок поглавито, што је мој рад остао у млогоме неподпун и нетачан, а нарочито што сам многе стране из живота српског народа морао сасвим да изоставим н.пр. развитак одношаја у породици, развитак просвете и образовања у на­ роду, развитак књижевности и т.д. На тај начин мој рад више се ограничио на развитак друштвених и државних одношаја. Ја нећу овде да се извињавам што је мој рад неподпун, већ оћу сам да кажем шта се у њему налази, а шта не.

Осим тога имам још ово да приметим: ја ни сам хтео овде да развијем неке научне законе друштвеног развитка, да разјасним и решим сложена друштвена питања и да изнесем облик будуће српске државе, као што га ја замишљам. Моја је цељ била млого мања и ограниченија. Ја сам хтео српском народу да изнесем слику: шта му је донела српска револуција, а у исто време да му покажем: шта је имао па изгубио, а шта је мого добити па није добио у свом државном развитку. Тиме сам хтео да побудим оне људе из народа, који имају обичај да мисле - да промисле мало и да виде да "слобода и јединство" српског народа незначи никако: да место паше дође "кнез" место муселим[а] начелник и капетан, место кадија - судије и т.д. као што је замишљао српско ослобођење још уставобранитељ Петронијевиh , већ да под тим ваља разумевати подпуно ослобођење од власти и тираније, од умног и материјалног ропства.

Ја сам хтео поглавито да кажем шта ваља тражити у српском ослобођењу - а како се то налази? У томе се сигурно неће многи сла­ гати ни са оним општим начелима, што сам их ја овде изрекао. - При свем том ја и то сматрам као добит што ће моје мисли изазвати многе, да сами размишљају о том предмету, а може бити и да обарају моје назоре ...

Један део ове књижице штампан је био у Београду у "Раднику". Што тамо није изишао цео предмет узрок је штампарска цензура, која у Београду мора да постоји, дакле где је штампар одговоран за печатане ствари као и сам писац.
Ја сам допуштао да се чине све могуће измене и поправке у "штилу", еамо да би се ствар могла у Београду штампати, али није ништа помогло. Штампар није хтео да пусти чињенице које су са свим од речи до речи узете из књиге г. Нила По­ пова "Србија и Русија", која је у истој штампарији штампана и у којој се често до подлости ласка владајућој династији н. пр. писмо Вука Караџића кнезу Милошу, или како је кнез Милош издао неке српске старешине Турцима и др. Мени није било стало да карактеришем личности оног времена већ ондашње стање и појмове. Али штампар није на то обраћао пажњу, сигурно од страха да се не за мери старијима. Овај страх сигурно је узрок те је у моме штилу чинио поправке, које су управо смешне, детињасте н. пр. није допуштао нигде да се спомене име Кара-Ђорђа, већ увек је стављао "вожд". Ма да сам ја на прилику говорио, да је Карађорђе заводио централизацију и тежио да оснује монархију што је било од велике штете српском народу и др. - свејед­ но, само име да недође ...

Како су ови чланци били писани за новине, дакле морали су се дуго прекидати и продужавати, то су била неизбежна многа опетовања, што врло непријатно долази, кад се чита у засебној књизи. Код све моје воље то нисам могао са свим да поправим, јер би морао пореметити цео склоп мојих мисли, које су већ биле написане. у Новом Саду 10. Јуна [1872]

Увод

Више пута говорено је код нас о "мисији" Србије на истоку.9 Оби­ чно се ту разуме: границе државне, влада и друге, управо спољашње, политичне формс, у којима би поникла "нова српска држава". Али какав унутарњи друштвени преображај може и треба Србија да учини међу народима на југоистоку Европе? Држава је само организовано друштво. Установе политичке само чувају породични и друштвено економни склоп, што је темељ држави. Ко год је проучио историју српске револуције у почетку овог столећа, мора увидети да ту није учињена промена власти, подела државног земљишта и у опште нека промена полипrчна, већ је том приликом учињена дубока, друштвена револуција, која је из корена изменила строј српског друштва под Турцима, па је заватила и саме појмове српског народа.
Оно што се свршило у Србији револуцијом може нам служити као поука шта може и шта треба да буде цељ револуције у Турској цареви­ ни - а може бити и у некој другој држави. Али да би тачно разумели шта нам је донела револуција, ваља да проучимо како је поникла данашња српска држава; шта је у њој дошло развитком оних појмова и оних установа, који су остали пошто је срушена турска владавинска система, шта је дошло утицајем науке, а шта простим подражавањем туђинским формама.
Тумачећи постанак данашње српске државе и значај прве српске револуције, ми оћемо дакле да покажемо: шта ваља да радимо и чему да тежимо у великој борби за ослобођење, која се може сваког тренут­ ка отпочети на Балканском полуострву и у којој је без сумње Србији намењена прва улога.

Следеће поглавље : Турска државна система пред српским устанком. Организација општине и нахије. Црквена власт.

 

Светозар Марковић интернет архива