Комунисти су дужни - Мао Цедунг
Говор на заседању народно-политичког савета, пограничног рејона Шенси-Гансу-Нинсија.
Написано:
Извор: "Кинеска револуција" - Мао Це Тунг
Издање: Вук Караџић, Београд, 1968.
Превод: Даница Јакшић (превод руског издања "Изабраних дела Мао Це Тунга у четири књиге" Моква, 1952. Оригинал је издат у Пекингу 1951. )
Комунисти су дужни да слушају мишљење некомуниста, дужни да другима пружају могућност да се изјасне.
Ако људи говоре правилно, то треба да нам буде драго, требамо да узмемо од њих све што је позитивно. Ако људи говоре неправилно, ми смо исто тако дужни да им пружимо могућност да се изјасне до краја, а затим да им стрпљиво објаснимо у чему они нису у праву.
Комунисти немају никаквог права да себе сматрају непогрешивим, да се држе уображено, да мисле да је код нас све добро, а код других све лоше.
Они се не смеју затварати у своју ћелију, хвалисати се и сматрати себе неограниченим господарима.
Изузимајући народне издајнике који тајно сарађују са јапанским бандитима, и клику окорелих реакционара који подривају ствар рата против јапанских завојевача и уједињење народа, који наравно не могу претендовати на право изражавања свог мишљења, сви други морају уживати слободу изражавања мишљења чак и уколико је њихово мишљење погрешно.
Државни послови су заједничка ствар читаве земље, а не ствар једне партије или једне групе. Зато су комунисти дужни да остварају демократску сарадњу са некомунистима и немају право да гурају од себе некомунисте и да све монополишу у својим рукама.
Комунистичка партија је партија борбе за интересе нације, за интересе народа, и она нема никаквих себичних интереса.
Она треба да ради под контролом народа и не може нарушавати његову вољу. Чланови те партије треба да буду са народним масама, а не да стоје изнад народих маса.
Господо делегати! Другови! Овај принцип Комунистичке партије, принцип демократске сарадње са људима који нису у Комунистичкој партији, био је и остаје непоколебљив и непроменљив.
Док у друштву постоје партије, чланови партије ће увек представљати мањину, а ванпартијци већину. Зато су чланови наше партије увек дужни да сарађују са некомунистима, и ми сада у Савету морамо ваљано организовати ту сарадњу.
Мислим да ће се чланови Савета- комунисти, руководећи се том нашом политиком и у Савету добро прекалити, савладати своју учауреност и секташтво.
Ми нисмо самопоуздана мала секта, ми се морамо обавезно научити да држимо врата широко отворена за демократску сарадњу са некомунистима и обавезно се морамо научити да се саветујемо са некомунистима. Могуће је да ће се и сада наћи комунисти који ће рећи, да ако ви желите да сарађујете са некомунистима, онда сарађујте без нас.
Али уверен сам да је таквих људи јако мало.
Ја вас уверавам, да ће огромна већина чланова наше партије знати да у живот спроводи линију Централног комитета партије.
Поред тога, ја се обраћам свим друговима некомунистима с молбом да схвате наш став, да схвате да Комунистичка партија никако није мала секта, није групица која се брине само о својим себичним интересима.
Не, Комунистичка партија свим срцем, свом својом мишљу тежи томе да уреди ствари у држави. Али ми имамо још много недостатака.
Ми се не бојимо да причамо о својим недостацима, ми ћемо их сигурно исправити.
Ми ћемо уклањати те недостатке путем појачаног унутарпартијског васпитног рада, уклањаћемо их и путем остваривања демократске сарадње са некомунистима.
Тек после притиска изнутра и споља, ми ћемо моћи да се ослободимо својих недостатака и да добро уредимо ствар у држави.