Napisano: u oktobru 1917 g.
Izvor: Druga internacionala, Beograd, 1951.
Transkripcija / HTML: Marko Rakićević / Stevan
Gostojić
U 22 broju „Radničkog puta’’, od 28 septembra, objavljen je manifest III cimervaldske konferencije. Ako se ne varamo, on je još bio objavljen u listu menjševika-internacionalista „Iskra’’ [B], br. 1, od 26 septembra, uz dodatak najkraćih napomena povodom sastava III cimervaldske konferencije i njenog datuma (20-27 avgusta po novom); u drugim pak lsitovima nije bilo ni manifesta, ni iole podrubnijih vijesti o konferenciji.
Mi sada rapolažemo izvjesnim materijalom o toj konferenciji, materijalom koji se sastoji od članka u listu švedskih lijevih socijal-demokrata „Politiken’’ (član je preveden u organu finske socijal-demokratske partije - „Tzomies’’) [C] i od dvaju pismenih saopštenja od jednog poljskog i jednog ruskog druga, koji su učestvovali na konferenciji. Reći ćemo koju riječ, na osnovu tih obavještenja, najpre o konferenciji uopšte, a zatim ćemo prijeći na njenu ocjenu i na ocjelnu zadataka naše partije.
Konferenciju se prisustvovali predstavnici slijedećih partija i grupa: 1) njemačke „nazavisne’’ socijal-demokratske partije („kauckijanci’’); 2) švedske partije; 3) švedske leve partije (koja je, kao što je poznato, prekinula svaku vezu sa oportunističkom partijom Brantinga); 4) Norvežana i 5) Danaca (u našem materijalu ne stoji da li je riječ o zvaničnoj, opurtunističkoj danskoj partiji, s ministrom Stauningom na čelu); 6) finske socijal-demokratske partije; 7) Rumunima; 8) RSDRP boljševika; 9) RSDRP menjševika (Panjin je pismeno izjavio da neće učestvovati, sa tom motivacijom da konferencija nije potpuna; a Akselrod je s vremena na vrijeme dolazio na sjednice, ali manifest nije potpisao); 10) menjševika-internacionalista; 11) američke grupe „hrišćanskih socijalista internacionalista’’ (?); 12) am,eričke „grupe socijal-demokratske propafande’’ (po svoj prilici, to je ista ona grupa koja je je spomenuta u mojoj brošuti „Zadaci proleterijata u našoj revoluciji (Projekat platforme proleterske partije)’’ str. 24, jer je upravo ta grupa počela u januaru 1917. g. da izdaje list „Internacionalist’’); 13) poljskih socijal demokrata okupljenih oko „Pokrajinske uprave’’; 14) austriske opozicije („klub Karla Marksa’’, koji je austriska vlada zabranila poslije Štirkovog ubistva od strane Fridriha Adlera, taj je klub spomenut kod mene, u istoj brošuri na str. 25); 15) bugararskih „nezavisnih sindikalnih saveza (koji, kako dodaje pisac pisma kojim raspolažem, ne pripadaju „tijesnima’’, tj. ne lijevoj, internacionalističkoj, bugarskoj partiji, već „širokim’’, tj. oportunističkoj bugarskoj partiji); taj predstavnik stigao je tek poslije zatvaranja konferencije, kao i predstavnik 16) srpske partije.
Od tih 16 partija i grupa, onoj „trećoj’’ struju o kojoj govori rezolucija naše konferencije, od 24 do 29 aprila 1917 g, (i moja brošura, strana 23, gdje je ta struja nazvana strujom „internaiconalsita na djelu’’) pripadaju brojevi 3, 8, 12, 13 i 14; zatim, bliže „lijevoj’’ struji, ili između nje i „centra’’ kauckijanaca, stoje grupe 4 i 16, iako ej teško precizno odrediti njihovu poziciju; moguće je da obje pripadaju „centru’’. Dalje, grupe, 1, vjerovatno 2, 6 i 7 grupa 10 i vjerovatno 15 - pripadaju kauckijanskom „centru’’. Grupe 5 (ako je to partija Stauninga) i 9 - jasu odbranaši, ministrerijalci, socijal-šovinisti, Najzad, grupa 11 očigledno je potpuno slučajna.
Iz toga se vidi da je sastav konferencije bio vanredno šarolik - čak apsuradan, jer su se sastali ljudi koji se na slažu u osnovnom, te stofa nisu sposobni da djeluju doista složno, doista zajednički, ljudi koji se neminovno razilaze između sebe u bitnom pravcu svoje politike. Prirodno je da „plod’’ „saradnje’’ takvih ljudi jeste ili grdnja ili svađa ili rezolucije od kaučuka, kompromisne, napisane zato da se sakrije istina. Primjere i dokaze za to vidimo još sada... [D]
[A] III cimarvaldska konferencija održana je u Štokholmu, od 5 do 12 septembra 1917 godine.
Po odluci Aprilske konferenciji, boljševici su uzeli učešća na njoj. Lenjin se nije složio sa tom odlukom i dopuštao je mogućnost učešća boljšcevika na toj konferenciji samo u informativne svrhe, o čemu je pisao još u brošuri „Zadaci poroleterijata u našoj revoluciji’’. U pogovoru za tu brošuru, napisanom u maju 1917 g, Lenjin je istakao pogrešnost te odluke konferencije. Lenjin navodi datum konferencije: 20-27 avgusta, koji mu je pogrešno dao menjševički list „Iskra’’.
[B] „Iskra’’ - list menjševika-internaconalista, izlazio je u Petrogradu, od 26 septembra (9 oktobra) do 4 (17) decembra 1917 godine.
[C] „Politiken’’ („Politika’’) - list je izlazio u Štokholmu od 1916 g.
List „Tyomies’’ („Radnik’’) izlazio je u Helzingforsu, od marta 1895 do 1918 godine.
[D] Tu se rukopis prekida. - Red.