Владимир Илич Лењин
Задаци пролетера у нашој револуцији
10. Рат не може свршити „жеља“. Њега не може свршити одлука једне стране. Њега не може свршити „забадање бајонета у земљу“, да употребим израз једног војника-одбранаша.
Рат не може свршити „споразум“ социјалиста разних земаља, „иступање“ пролетера свих земаља, „воља“ народа итд. — све фразе те врсте којих су пуни чланци одбранашких и полуодбранашких, полуинтернационалистичких новина, а тако исто и безбројне резолуције, апели, манифести, резолуције Совјета војничких и радничких депутата, — све те фразе нису ништа друго до пусте, невине, добре жеље ситних буржуја. Ништа није штетније од таквих фраза о „манифестовању“ (воље) народа за миром“, о реду револуционарних акција пролетаријата (после руског „ред“ је на немачком) итд. Све је то лујбланштина, све су то слатки снови, све је то играње с „политичким кампањама“, у ствари понављање басне с мачком Васком.
Рат није изазвала зла воља грабљиваца-капиталиста, иако се он, несумњиво, само у њихову интересу води, само њих богати. Рат је изазван развитком светског капитала за пола века, милијардама његових нити и веза. Не може се искочити из империјалистичког рата, не може се извојевати демократски, не насилнички, мир, без обарања власти капитала, без прелаза државне власти на другу класу, на пролетаријат.
Руска револуција од фебруара-марта 1917 била је почетак претварања империјалистичког рата у грађански рат. Та револуција учинила је први корак к завршетку рата. Тек други корак може обезбедити његов свршетак, наиме: прелаз државне власти на пролетаријат. То ће бити почетак светског „пробоја фронта“ — фронта интереса капитала, и само пробивши тај фронт, пролетаријат може избавити човечанство од страхота рата, донети му благодети трајног мира.
И до самог таквог „пробоја фронта“ капитала довела је већ руска револуција пролетаријат Русије, створивши совјете радничких депутата.