Владимир Илич Лењин
Сеоској сиротињи
[А]Мир
- сеоска заједница и њена самоуправна организација за заједничко искоришћавање
земље (ободина). Ова реч значи такође целокупност чланова једног села,
а употребљава се и у смислу „скуп“, „састанак“. - Прев.
[Б]Буржоа
- значи сопственик. Буржоазија - то су сви сопственици заједно. Крупан
буржоа значи крупан сопственик. Ситан буржоа - ситни сопственик. Буржоазија
и пролетаријат - то је исто што и сопственици и радници, богати и сиромашни,
људи који живе од туђег рада и људи који раде за друге, за надницу.
[В]Реч
је о земљи која је додељена, дата на коришћење, сељачким породицама од
стране спахија или на основу реформе од 1861 године. - Прев.
[Г]Све
ове и следеће цифре о количини земље већ су јако застареле. Оне су из
1877 - 1878 г., али новијих података нема. Руска влада може се одржати
само у тами, и зато се код нас ретко сакупљају потпуни и истинити подаци
о народном животу у целој земљи.
[Д]Понављамо
још једном да ми овде цифре узимамо округло, отприлике. Можда богатих
сељака нема тачно милкон и по, него милион и четврт или милион и три четвртине
или, чак, два милиона. То је мала разлика, али ствар није у томе да урачунавамо
сваку хиљаду или стотину хиљада, него у томе да је јасно схватимо каква
је снага богатих сељака, какво је њихово стање, да бисмо умели одредити
ко нам је пријатељ, а ко непријатељ, да не дамо да нас варају разним причама
и празним речима, него да тачно знамо и стање сиротиње и нарочито стање
богаташа. Нека сваки сеоски радник добро погледа у своју општину и оближње
општине. Он ће видети да је наш рачун правилан, да ће отприлике свуда
тако изићи: на сваку стотину домаћинстава има десет или највише двадесет
богаташа, двадесетак средњих сељака, а све остало је сиротиња.
[Ђ]Код
нас у Русији такви наивни људи који сељаку желе добра, па ипак се често
служе таквим слатким речима, зову се „народњаци“, или још „присталице
ситног газдин-ства“. За њима из глупости каскају и „социјалисти-рево-луционари“.
Код Немаца има такође доста слаткоречивих људи. Један од њих, Едуард Давид,
недавно је написао дебелу књигу. У тој књизи он каже да је ситно газдинство
неупоредиво уносније од крупног, јер ситни сељак не чини сувишне издатке,
не држи коње за орање, него се служи оном истом кравом која му даје и
млеко.